Kopaonik smeštaj

Kopaonik (poznat i kao Srebrna planina) predstavlja najveći planinski masiv u Srbiji. Ovaj planinski masiv je dobio naziv po velikom rudnom bogatstvu koje je na njemu eksploatisano još od srednjeg veka, a na njegovom širem prostoru je smešten čitav niz kulturno-istorijskih spomenika iz perioda od 12. do 15. veka. Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh (2.017 m), na kome se nalazi i mauzolej posvećen ovom čuvenom srpskom prirodnjaku. Jedan deo Kopaonika čini zaštićena zona u svojstvu Nacionalnog parka “Kopaonik“, u okviru koga postoji veliki broj zaštićenih prirodnih celina. Na njemu se nalazi i najveći skijaški centar u Srbiji. Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime “Sunčana planina“. Zahvaljujući razvijenom turističkom centru sa savremenim hotelima i pratećim objektima, Kopaonik predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u Srbiji.

Kopaonik je od Beograda udaljen oko 300 km. Od Novog Sada, udaljen je 370 km, a od Niša 118 km. Najbliži gradovi su Raška udaljena 33 km, Brus 39 km, Aleksandrovac 57 km i Novi Pazar 53 km.

Masiv Kopaonika pripada masivu Dinarskih planina i grupi Kopaoničkih planina. Ovaj planinski masiv, koji se pruža od severozapada ka jugoistoku zemlje, dostiže dužinu i do 75km dok u svom najširem delu dostiže širinu i do 40km. Najviši deo ovog planinskog masiva je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim vrhom i vrhovima Karaman (1.934 m) i Gobelja (1.834 m). Jugoistočno od Suvog Rudišta, greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1.590 m), Šatorica (1.750 m) i Oštro koplje (1.789 m), između kojih su široke presedline. Ljubitelji planinarenja imaju priliku da na ovoj planini testiraju svoje sposobnosti ali i da se uživo upoznaju sa “divljinom” ove planine, koja je svojom magijom omađijala i našeg čuvenog prirodnjaka Josifa Pančića, po kome je najviši vrh ove planine poneo ime ali i postao mesto njegove “večne“ kuće. Mauzolej Josifa Pančića nalazi se na Pančićevom vrhu (2.017 m) i predstavlja nezaobilazan lokalitet svim posetiocima Kopaonika. Atraktivnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski pašnjaci guste zimzelene i mešovite šume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar planina, Stara Planina kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom sećanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu, te ne propustite vašu šansu da doživite isto. Kopaonik apartmanski i hotelski smeštaj je veoma raznovrsan.

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su kopaonička čuvarkuća, Pančićeva potočarka i kopaonička ljubičica. Od životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko, suri orao, buljina, divlja mačka i srna. Ljubitelji umetničke fotografije, naučnici, ekolozi i ostali prirodnjaci, decenijama unazad pronalaze svoju oazu mira i edukacije upravo na ovoj planini.

Skijanje na Kopaoniku?

Prosečna godišnja temperatura na Kopaoniku je 3,7 °C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje. Na Kopaoniku je najrasprostranjenija šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma. Upravo ti uslovi bili su presudni u dinamici razvoja njegovog turističkog potencijala. Zahvaljujući istim, Kopaonik danas predstavlja najveći i najvažniji ski centar naše zemlje i u okviru njega raspolaže sa 50 km uređenih alpskih ski staza. Kopaonik raspolaže sa preko 50 kilometra uređenih alpskih staza od čega su 3 FIS staze za slalom i veleslalom. Staze opslužuje sistem od 24 žičare ukupnog kapciteta 30.000 skijaša na čas, što ga svrstava i u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope. Centar raspolaže sa 1 šestosedom, 7 četvoroseda (4 isklopiva – 6.600 skijaša na čas i 3 obična – 4.200 skijaša na čas), 3 dvosedešnice, 3 ski lifta tipa sidro, 8 ski liftova tipa tanjir i 3 vezna ski lifta. Od staza raspolaže sa 15 lakih, 10 srednjih i 7 teških staza.